Fluoksetin

0

Fluoksetin – Mere opreza | Način primene | Neželjeni efekti

Fluoksetin pripada porodici lekova koji se zovu selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI).

Smatra se da je mehanizam dejstva Fluoksetin leka zasnivan na desenzitizaciji somatodendritskih serotoninskih 1A receptora u srednjem mozgu, jer se smatra da su ovi delovi mozga uključeni u brojne poremećaje i da povećanje nivoa serotonina u tim delovima mozga dovodi do poboljšanja simptoma.

Serotonin je poznat i kao hormon sreće, te povećanje njegovog nivoa u krvi dovodi do poboljšanog rasploženja kod depresivnih i anksioznih pacijenata.

Indikacije

Fluoksetin je indikovan kod odraslih osoba u terapiji sledećih stanja:

  • Velike depresivne epizode koje se karakterišu izrazitim depresivnim raspoloženjem koje onemogućava normalan život pacijenta.
  • Opsesivno-kompulzivni poremećaji koji se karakterišu prisustvom osećaja da se neka radnja mora izvršiti na određeni način, jer će se u suprotnom desiti nešto loše (npr. osoba misli da mora tri puta da udje i izadje kroz vrata, jer će u suprotnom on/ona ili njena porodica umreti). Opsesivno-kompulzivni poremećaji se karakterišu i prisustvom iracionalnog straha (npr. osoba smatra da je pesak previše prljav i neće da ga dodirne).
  • Bulimia nervosa – poremećaj koji se karakteriše prekomernim unosom hrane sa pratećim povraćanjem, vežbanjem ili primenom laksativa i najčešće nastaje zbog straha od gojenja.

Fluoksetin se može primenjivati i za lečenje velike depresije kod dece starosti 8-18 godina, ukoliko psihoterapeutske mere nisu dale odgovarajuće rezultate.

Mere opreza

Kao i svi drugi SSRIs i Fluoksetin može da dovede do pojave serotoninskog sindroma ukoliko se primenjuje u kombinaciji sa drugim lekovima. Serotoninski sindrom može da dovede do pojave ozbiljnih srčanih problema i može ugroziti život pacijenta. Iz tog razloga, vrlo je važno da pre početka terapije, obavestite lekara o svim lekovima koje primenjujete.

Interakcije

Rizik od serotoninskog sindroma se povećava ukoliko se Fluoksetin primenjuje istovremeno sa sledećim lekovima:

  • Inhibitori monoamino oksidaze koji se koriste u lečenju depresije, kao što su: fenelzin, tranilcipromin, izokarboksazid i moklobemid.
  • Inhibitori monoamino oksidaze koji se koriste u lečenju Parkinsonove bolesti, kao što su: selegilin i rasagilin.
  • Linezolid (takođe inhibitor monoamino okisdaze) koji se koristi kao antibiotik, za lečenje brojnih infekcija.
  • Lekovi koji se koriste u terapiji migrene, kao što su: zolmitriptan, almotriptan, sumatriptan, eletriptan, frovatriptan, naratriptan, rizatriptan i dihidroergotamin.
  • Lekovi koji se koriste za prevenciju hemoterapijski-indukovane mučnine, kao što su: granisetron i ondansetron.
  • 5-hidroksitriptofan i triptofan koji se koriste u terapiji depresije i fibromijalgije.
  • Opiodni analgetici, kao što su: pentazocin, kodein, hidrokodon, oksikodon, oksimorfon, hidromorfon, morfin, tramadol, fentanil i alfentanil.
  • Buspiron – anksiolitik koji se koristi u terapiji generalizvanog anksioznog poremećaja.
  • Ostali selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina, kao što su: citalopram, escitalopram, sertralin, fluvoksamin i paroksetin.
  • Ciklobenzaprin – lek koji se koristi za hronične muskuloskeletalne bolesti.

Fluoksetin se ne sme primenjivati ni sa sledećim lekovima:

  • Dekstrometorfan – non-opiodni antitusik koji se koristi u terapiji neproduktivnog kašlja. Istovremena primena može da poveća rizik od pojave neželjenih efekata dekstrometorfana, kao što su: nemir, zbunjenost, pospanost, nervoza i teško disanje.
  • Bedakvilin – novi lek u terapiji tuberkuloze. Bedakvilin može da izazove ozbiljne srčane aritmije i taj rizik se povećava ako se bedakvilin istovremeno primenjuje sa Fluoksetin lekom.
  • Bepridil – blokator kalcijuma koji se koristi za lečenje angine pektoris. Istovremena primena može da poveća rizik od aritmija.
  • Bupropion – lek koji se koristi kao pomoć za odvikavanje od pušenja kao i u terapiji deepresije. Bupropion i Fluoksetin mogu da izazovu napade, te istovremena primena povećava rizik od napada.
  • Eliglustat – lek koji se koristi za lečenje Gaucher bolesti. Istovremena primena povećava rizik od srčanog zastoja.
  • Klopidogrel – antitrombotski agens koji se koristi za sekundarnu prevenciju infarkta i šloga. Fluoksetin smanjuje efikasnost klopidogrela, čime se povećava rizik od infarkta i šloga.
  • Triciklični antidepresivi, kao što su: amitriptilin, klomipramin, nortriptilin, imipramin i desimipramin. Istovremena primena povećava rizik od pojave retencije mokraće, konstipacije i poremećaja vida.
  • Cisaprid – lek koji se koristi za lečenje gastroezofagealnog refluksa. Istovremena primena povećava rizik od pojave aritmija.

Ovo nije spisak svih lekova koji mogu da interaguju sa Fluoksetin lekom. Informišete svog lekara o svim lekovima koje uzimate.

Fluoksetin, trudnoća i dojenje

FDA klasifikuje ovaj lek u grupu C. European Network of Teratology Information Services je spovela prosepktivnu kohortnu studiju koja je pokazala povišen rizik od kardiovaskularnih malformacija kod fetusa čije su majke uzimale Fluoksetin tokom trudnoće. Iz tog razloga, Fluoksetin se treba primenjivati samo ako korist za majku prevazilazi rizik za dete.

S obzirom da se Fluoksetin izlučuje u mleko dojilja, dojenje se mora izbegavati dok ste na terapiji ovim lekom.

Doziranje

Odrasli

Preporučena doza u terapiji velike depresije i opsesivno-kompulzivnog poremećaja je 20-80 mg dnevno. Doza od 20 mg postiže odgovoarajući terapijski efekat kod većine pacijenata. Preporučena početna doza je 20 mg jednom dnevno, ujutru.

Preporučena početna doza u terapiji paničnih poremećaja je 10 mg dnevno. Doza se može postepno povećavati do najviše 60 mg dnevno.

Preporučena doza u terapiji bulimia nervosa je 60 mg dnevno. Terapiju treba otpočeti manjim dozama i postepeno je povećavati.

Trajanje terapije zavisi od težine stanja. Vaš lekar će vam reći koliko dugo trebate da uzimate ovaj lek.

Neželjena dejstva

Fluoksetin može da izazove sledeća neželjena dejstva:

  • Astenija – hronična iscrpljenost organizma.
  • Mučnina.
  • Povraćanje.
  • Suva usta.
  • Anoreksija i smanjen apetit.
  • Smanjenje libida.
  • Košmari.
  • Poremećaj lučenja antidiuretskog hormona.
  • Prekomerno škripanje zuba (stručno nazvan bruksizam).
  • Suicdalne misli i ideje.
  • Serotoninski sindrom.
  • Zamagljeni vid.
  • Nizak krvni pritisak.
  • Otežano gutanje.
  • Bol u mišićima.
  • Zadržavanja mokraće.
  • Osećaj hladnoće.
  • Osećaj vrućine.
  • Prekomerno zevanje.
  • Smanjena koncentracija natrijuma u krvi.
  • Alergijske reackije.

Obavestite vašeg lekara ako primetite bilo koji neželjeni efekat.

Reference

  1. https://www.accessdata.fda.gov/drugsatfda_docs/label/2011/018936s091lbl.pdf
  2. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/10333979

 

Informacije na ovom sajtu su namenjene samo u svrhe edukacije i ni na koji način ne mogu zameniti posetu odgovaraćeg medicinskog stručnjaka. Uvek se posavetujte sa vašim lekarom ili farmaceutom ako imate bilo kakvih pitanja ili nedoumica.

Podelite

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.