Masti

0

Masti

Masti (lipidi) su kompleksna organska jedinjenja koja se uglavnom sintetišu u biljnim ćelijama ali i u ćelijama čoveka i životinja.

Lipidi se u ishrani nalaze u obliku vidljivih masti (svinjska mast, buter, margarin, ulje i drugi) ili u obliku nevidljivih masti koje su sastavni deo biljnih i životinjskih tkiva, kao što su na primer: meso, žumance jaja, suncokret, kukuruz, orah i kikiriki. U nevidljive masti spadaju i životinsjki sekreti (npr: mleko i sir) kao i namirnice koje se koriste za pripremu hrane, kao što su: testenine, keks, sosovi, prelivi, majonez, mesne prerađevine i druge.

Lipidi se sastoje iz masnih kiselina i one su od posebnog značaja za ljudsku ishranu, te ćemo uglavnom njih i razmatrati u daljem tekstu.

Masne kiseline se prema hemijskoj strukturi dele na nezasićene i zasićene.

Zasićene masne kiseline mogu da imaju veliki broj C atoma a u ljudskoj ishrani su najzastupljenije zasićene masne kiseline sa 8-18 C atoma (palmitinska i stearinska). Palmitinska i stearinska kiselina najčešće potiču iz namirnica životinjskog porekla (meso).

Nezasićene masne kiseline se dele na mononezasićene koje su uglavnom zastupljene u koštunjavom voću (orah, lešnici, kikiriki, badem i pistaći) ili u biljnim uljima (npr. maslinovo ulje) i polinezasićene masne kiseline koje su zastupljene u različitim uljima (ulje lanenog semena, suncokretovo ulje, ulje kukuruza, ulje riba i druge vrste ulja).

U pogledu hemijske strukture, jedina razlika između mononezasićenih i polinezasićenih masnih kiselina je što mononezasićene poseduju jednu dvostruku (dvogubu) vezu a polinezasićene imaju više dvostrukih veza. Zasićene masne kiseline nemaju nijednu dvostruku vezu.

Važno je znati da su polinezasićene masne kiseline esencijalne što znači da ih telo mora unositi putem hrane, jer ih samo ne može stvarati. Zato se ove masne kiseline smatraju „dobrim“ i preporučuju se za redovno svakodnevno uzimanje, ali naravno u ograničenim količinama.

Poseban oblik polinezasićenih masnih kiselina, koje se nazivaju n-3 polinezasićene masne kiseline su veoma zastupljene u ribljem mesu i imaju veliku nutritivnu vrednost i korist za organizam. Potiču iz planktona kojima se ribe hrane. Zato su ove n-3 kiseline znatno više zastupljenije u ribama iz slanih voda. Riblje ulje ima visoku bološku vrednost zbog izvanrednog sadržaja esencijalnih i protektivnih masnih kiselina i vitamina A i D i preporučuje se svim uzrastima.

Hladno ceđena ulja, takođe, imaju visoku biološku vrednost i preporučuju se svim uzrastima. Maslinovo ulje je veoma cenjeno jer sadrži visok procenat oleinske kiseline koja spada u grupu mononezasićenih masnih kiselina. Od drugih ulja preporučuje se upotreba kukurznog ulja kao i susamovog ulja. Za pripremu hrane prženjem, preporučuje se ulje od koštica grožđa, dok je za salate najbolje koristiti maslinovo ulje.

Deca i omladina mogu da koriste u ishrani i životinjske i biljne masnoće, dok starije osobe treba pretežno da koriste biljne masnoće.

Buter i margarin se trebaju izbegavati jer sadrže uglavnom zasićene masne kiseline i imaju zaista ogroman broj kalorija.

Apsorpcija i metabolizam lipida

Varenje masti u organizmu počinje tek u tankom crevu i odvija se pod dejstvom enzima koji se zove intestinalna lipaza. Apsorpcija odnosno iskorišćavanje masti u organizmu je skoro uvek potpuno. Kada unesete masti putem hrane, oni se koriste za sintezu brojnih molekula koji su potrebni vašem telu. Međutim, ako unesete više lipida nego što vam treba, višak se skladišti u adipocitima (masne ćelije) u masnom tkivu.

Zanimljiva činjenica je da adipocit (masna ćelija) može da primi neograničenu količinu masti. Masti se pored za sintezu molekula, koriste i kao energetski izvor u slučaju da vam nedostaje ugljenih hidrata. Odnosno, ugljeni hidrati su primarni izvor energije dok se masti koriste samo onda kada potrošite ugljene hidrate koje ste uneli putem hrane. Dakle, ako želite da izgubite masti važno je i da smanjite unos ugljenih hidrata.

Zaključak

Masti se moraju svakodnevno unositi jer su neophodni našem telu za izgradnju novih molekula ali i za obezbeđivanje energije. Višak masti se deponuje u masnim ćelijama i one mogu skladištiti neograničene količine masti. Neophodno je ograničiti unos masti na 20-30 % od ukupnog dnevnog unosa hrane, pri čemu zasićene masne kiseline treba da budu ograničene na ne više od 10 % od ukupnog unosa.

Informacije na ovom sajtu su namenjene samo u svrhe edukacije i ni na koji način ne mogu zameniti posetu odgovaraćeg medicinskog stručnjaka. Uvek se posavetujte sa vašim lekarom ili farmaceutom ako imate bilo kakvih pitanja ili nedoumica.

Podelite

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.