Metformin

0

Metformin – doziranje – neželjena dejstva – interakcije

Metformin je lek koji se prema farmakološkim karakteristikama svrstava u oralne antidijabetike dok se prema hemijskim karakteristikama svrstava u bigvanide. Deluje tako što snižava sintezu glukoze u jetri  i povećava osetljivost mišića na dejstvo insulina, ali ne stimiluše insulinsku sekreciju. Zbog takvog mehanizma dejstva, pacijenti koji uzimaju ovaj lek imaju mali rizik od pojave hipoglikemije za razliku od drugih lekova.

Metformin se koristi isključivo za lečenje dijabetes mellitus-a tip 2 i on je lek izbora za terapiju ove bolesti. Kliničke studije su pokazale da ovaj lek smanjuje rizik od pojave komplikacija kod dijabetičara (nefropatija i retinopatija).

Mere opreza

Metformin može da izazove laktatnu acidozu – stanje koje se karakteriše povećanjem nivoa laktatne kiseline u krvi. Ukoliko primetite simptome laktatne acidoze (mučnina, povraćanje, drhtavica, poplavelu kožu, nepravilan rad srca ili otežano disanje) odmah posetite vašeg lekara. Laktatna acidoza je neželjeni efekat koji se vrlo retko javlja usled primene Metformin leka (svega 1 od 10 000 pacijenata iskusi ovaj neželjeni efekat), ali zbog ozbiljnosti neophodno je da budete upoznati sa simptomima i da što pre obavestite lekara ako se neki od njih pojavi. Laktatna acidoza se najbolje leči hemodijalizom.

Laktatna acidoza se češće javlja kod pacijenata koji imaju oštećenje jetre ili bubrega, te se primena Metformin leka kod ovakvih pacijenata treba vrlo pažljivo sprovoditi. Primena većih doza leka je takođe rizik za pojavu laktatne acidoze.

Kao što smo već napomenuli, Metformin vrlo retko izaziva hipoglikemiju, ako se primenjuje samostalno. Istovremena primena sa drugim antidijabeticima povećava rizik od hipoglikemije. Rizik od hipoglikemije je naravno veći kod pacijenata koji puno vežbaju a jedu nedovoljne količine hrane.

Metformin najčešće izaziva digestivne tegobe (bol u stomaku, mučnina i dijareja), ali se ovi neželjeni efekti obično povlače nakon par dana.

Metformin, trudnoća i dojenje

Klinička istraživanja su pokazala da je Metformin bezbedan za terapiju gestacionog dijabetesa (oblik dijabetesa koji sa javlja tokom trudnoće).2 Američko Društvo za Endokrinologiju preporučuje ovaj lek kao lek prvog izbora za prevenciju komplikacija tokom trudnoće. Ipak, ne postoje vodiči o dozi i dužini primene koja bi bilo zadovoljavajuća tokom trudnoće. Neka istraživanja ukazuju na to da Metformin ne treba primenjivati prva tri meseca trudnoće i da je u tom periodu bolje primenjivati druge antidijabetičke lekove (insulin i gliburid, na primer).

U kliničkim istraživanjama, kod trudnica koje imaju sindrom policističnih jajnika, Metformin je smanjio rizik od prevremenog porođaja kao i pobačaja.

Treba se obazrivo primenjivati kod dojilja, jer se izlučuje u mleko dojilja.

Doziranje

Doza zavisi od nivoa glukoze u krvi. Početna doza je obično 500 mg 2 ili 3 puta dnevno i može se povećati nakon dve nedelje ukoliko za to ima potrebe.

Metformin se treba uzimati za vreme obroka ili neposredno nakon završetka obroka.

Ne treba se koristiti kod dece mlađe od 10 godina.

Maksimalna dnevna doza je 3 grama.

Ako uzimate ovaj lek jednom dnevno, najbolje je da se uzme uz doručak. Ako uzimate dva puta dnevno, onda je najbolje uzeti ga uz doručak i večeru. Ako uzimate tri puta dnevno, uzimajte ga uz doručak, ručak i večeru.

Interakcije

Metformin stupa u major interakcije sa sledećim lekovima:

  • Diatrizoat i metrizamid (konstrasna sredstva za X zračenje)
  • Jodotalamat, jodiksanol, joversol i jopamidol (radiokonstrasni agensi)
  • Fluorohinolonski antibiotici (npr. gatifloksacin). Istovremena primena ovih lekova sa Metformin lekom povećava rizik od pojave hipoglikemije

Metformin može da stupi i u interakcije sa sledećim lekovima:

  • Anti-astmatici (npr. salbutamol)
  • Kortikosteroidi
  • Diuretici

Neželjena dejstva

Moguća neželjena dejstva Metformin leka su:

  • Mučnina, povraćanje, bol u stomaku, dijareja i druge stomačne tegobe (javljaju se vrlo često)
  • Promene čula ukusa (javlja se često)
  • Laktatna acidoza
  • Megaloblastna anemija (s obzirom da ovaj lek smanjuje apsorpciju vitamina B12)
  • Hepatitis

Reference

  1. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/22117616
  2. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4214027/
  3. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/20701406
  4. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/18095950

Informacije na ovom sajtu su namenjene samo u svrhe edukacije i ni na koji način ne mogu zameniti posetu odgovaraćeg medicinskog stručnjaka. Uvek se posavetujte sa vašim lekarom ili farmaceutom ako imate bilo kakvih pitanja ili nedoumica.

Podelite

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.